Prošla je godina
od tvoga poljupca,
još mi gori na usnama.
Iz starih razloga
još nemam nikoga,
da mi zaspe na grudima.
I sve u redu je,
a sad bih drukčije,
sad bih dao ti sve.
Još čuvam stari broj,
što budi nespokoj i pitam se.
Koga ljubiš sad,
koga ljubiš sad,
da te ima, ko nekad ja,
il još čuvaš nježnost zame.
In tudi to pomlad
zavijem se v nasmeh,
kakor da ne zanimaš me.
Drugi mi pravijo,
naj že pozabim te,
a kako, to nihče ne ve.
In končno si priznal,
lahko vse ti dam,
če dovolil bi mi.
Poslušaj, vidim te
in ne sprašujem se,
pogrešam te.
Koga ljubiš zdaj,
koga ljubiš zdaj,
da bo tako, kot si me nekoč,
ali čuvaš nežnost zame.
Sve bih dala, da vratiš mi san,
ko bi ljubil te še za en dan.
Koga ljubiš zdaj,
koga ljubiš zdaj,
da te ima, ko nekad ja,
ali čuvaš nežnost zame.
Koga ljubiš zdaj …
Koga ljubiš sad …
